Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu za poslednjih pet godina pokrenulo je 61 pretkrivični postupak za dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, ali niti u jednom od tih postupaka još uvek nije pokrenut istražni postupak, saznaje VOICE.
Kako se navodi u odgovoru Osnovnog tužilaštva, u posmatranom periodu ovim pretkrivičnim postupcima obuhvaćena je 61 osumnjičena osoba. Odbačeno je 28 prijava, 33 postupka se još uvek vode, ali nijedna od prijava protiv osumnjičenih nije rešena.
Najviše postupaka pokrenuto je zbog povrede ravnopravnosti (55), za šta je predviđena zatvorska kazna za počinioce u trajanju od jedne do tri godine.
Povredom ravnopravnosti smatra se kada neko drugom uskraćuje prava čoveka i građanina utvrđena zbog njegove nacionalne ili etničke pripadnosti, rase ili veroispovesti ili zbog razlika u pogledu političkog ili drugog ubeđenja, pola, jezika, obrazovanja, društvenog položaja, socijalnog porekla, imovnog stanja ili nekog drugog ličnog svojstva. Ovim delom smatra se i kada neko drugome na osnovu ove razlike daje povlastice ili pogodnosti.
Zbog povrede slobode ispovedanja vere i vršenja verskih obreda i povrede ugleda zbog rasne, verske, nacionalne ili druge pripadnosti tužilaštvo je pokrenulo po tri postupka, ali su prijave odbačene ili postupci još nisu rezultirali pokretanjem istraga.
Za krivično delo povrede slobode izražavanja nacionalne ili etničke pripadnosti Osnovno tužilaštvo u Novom Sadu nije vodilo niti jedan postupak od 2013. godine. Za ovo i dva gorepomenuta dela Krivičnim zakonikom Srbije je za prekršioce predviđena kazna do jedne godine zatvora.
Kada je reč o Osnovnom sudu u Novom Sadu, koji poseduje statističke podatke o vođenju postupaka za period od početka 2010. godine (kada je ovaj sud i osnovan), vođena su četiri postupka za krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina
Kako je za VOICE potvrđeno u Osnovnom sudu, uglavnom po privatnim tužbama vođena su tri postupka za povredu ravnopravnosti, od kojih je u dva slučaja odbijen optužni predlog, a u jednom je oštećeni odustao od daljeg gonjenja.
U Osnovnom sudu je vođen i jedan postupak za povredu ugleda zbog rasne, verske, nacionalne ili druge pripadnosti. Taj postupak je obustavljen jer je oštećeni odustao od daljeg krivičnog gonjenja, navodi se u saopštenju suda.
Za krivična dela povrede slobode izražavanja nacionalne ili etničke pripadnosti, odnosno povrede slobode ispovedanja vere i vršenja verskih obreda u Osnovnom sudu nije vođen nijedan postupak.
Statistika poražavajuća – organizovano kršenje ljudskih prava
Novosadski pravnik Veljko Milić za VOICE kaže da je ova statistika poražavajuća, jer je jedna od osnovnih funkcija države da štiti pojedinca, a na ovom primeru je jasno uočljivo da je država zakazala u jednoj od osnovnih svojih funkcija.
„Činjenica da su i dalje u toku čak 33 postupka, a da su preostali završeni odbačajem krivičnih prijava ukazuje na to da pojedinci čija su prava ugrožena ovim krivičnim delima ostaju bez efikasne krivično- pravne zaštite“, ocenjuje Milić.
Prema njegovim rečima, krivična dela protiv sloboda i prava građana nisu teže dokaziva u odnosu na druga. On smatra da među organima koji treba da se bave otkrivanjem i gonjenjem krivičnih dela ne postoji svest o značaju dobara koja su zaštićena ovim krivičnim delima, pa im se zbog ne poklanja dovoljno pažnje.
„Kada ne bismo bili svedoci svakodnevnih ponašanja koja u sebi sadrže elemente ovih krivičnih dela, činjenica da su pred Osnovnim sudom u Novom Sadu vođena samo četiri postupka ne bi sama po sebi bila čudna. Ali, s obzirom da smo svedoci sve ekstremnijeg ponašanja, ova činjenica je zabrinjavajuća“, kaže ovaj novosadski advokat.
Član Predsedništva Saveza antifašista Vojvodine Radivoje Jovović smatra da je u pitanju politički motivisana i organizovana podrška kršenju prava i sloboda građana, jer su različiti pojavni oblici ekstremizma i fašizma korisni vladajućim strukturama.
„Oni služe za skretanje pažnje sa relevantnih društvenih pitanja, za razjedinjavanje društvenih otpora i solidarnosti, kao i za pozicioniranje vlastitog ‘Ja’ kao umerenijeg i prihvatljivijeg političkog izbora (u poređenju sa ekstremno desničarskim, danas ojačalim, grupacijama), a usput i za tiho demonstriranje snage vladajuće elite“, kaže novosadski politikolog.
Prema Jovovićevom mišljenju ovde je reč i o podršci političkog režima fašizmima koji se koriste za lični i ideološki obračun sa političkim protivnikom. „Naročito je snažan obračun sa levičarskom kulturom sećanja, idejama i organizacijama, koji se moraju iznova i iznova denuncirati kako bi razobručena kapitalistička eksploatacija prosečnom čoveku delovala normalnijom, a svet levice što je moguće manje prihvatljivim“, smatra on.
U današnjoj Srbiji mnogo zločina protiv zakona i morala je moguće, a kao najočitiji primer Jovović navodi slučaj ratnog zločinca Vojislava Šešelja, koji bi po slovu veoma jasno napisanog zakona morao da bude pravno i politički sankcionisan za javna delovanja od pre nekoliko meseci.
„Naprosto, tamo gde inače nije mesto političkoj volji, ali se nažalost veliki deo toga odvija u skladu sa istom, u tužilaštvu i u sudu, ta ista politička volja danas otvoreno favorizuje ksenofobiju, diskriminaciju i fašizam“, zaključuje Jovović.
Veoma malo postupaka zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje
Ništa boljom statistikom ne može se pohvaliti ni viša pravosudna instanca. Naime, iako je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu od početka 2007. godine (čitaj: od perioda kada je počelo da vodi statistiku ovog krivičnog dela) pokrenulo 43 pretkrivična postupka protiv 71 osobe zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, optužnica je do danas podignuta u svega 12 slučajeva.
Kako su iz Višeg tužilaštva naveli u odgovoru za VOICE, do danas su pokrenuta 43 pretkrivična postupka protiv 71 osobe. U 14 predmeta protiv 20 osoba pokrenuta je istraga, a optužnica je podignuta protiv 16 osoba u ukupno 12 krivičnih predmeta. U tri predmeta sa pet osumnjičenih obustavljena je istraga zbog nedostatka dokaza, dok je u preostalim predmetima sud odbacio krivične prijave.
Ukupno je zbog pomenutog dela vođen postupak protiv 71 osobe, od čega 61 muškog i 10 ženskog pola. Najčešće je reč o mlađim punoletnicima, pošto je među osumnjičenima bilo 15 osoba uzrasta od 18 do 21 godine starosti.
Za advokata Veljka Milića starosna dob počinilaca najporaznija je činjenica vezana za postupke zbog izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje. „Činjenica da su se ti postupci najčešće vodili protiv vrlo mladih osoba vrlo je jasan pokazatelj da se društvo kreće u vrlo lošem smeru, a da su pri vaspitanju dece zakazale pre svega školske insititucije ali i porodica“, smarta Milić.
Od osnivanja Višeg suda u Novom Sadu, 1. januara 2010. godine, pokrenuto je 12 krivičnih postupaka zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Do danas je pravosnažno okončano osam u kojima je bilo ukupno 12 okrivljenih.
Postupak koji još uvek traje, i sva je prilika da se neće skoro završiti, je suđenje u odsustvu Goranu Davidoviću, neformalnom vođi zabranjene neonancističke organizacije Nacionalni stroj. Tim postupkom je obuhvaćen i Nedeljko Pešić iz Šapca zbog napada na građane tokom antifašističke šetnje u Novom Sadu 7. oktobra 2007. godine.
U istom postupku dvojica pripadnika Nacionalnog stroja su zbog napada na učesnike antifašističke šetnje sa Višim javnim tužilaštvom sklopili sporazum o priznanju krivice i osuđeni su na minimalne zatvorske kazne, iako su ranije pravosnažno osuđivani.
U ostalim okončanim postupcima pred Višim sudom šest okrivljenih osuđeno je na zatvorske kazne u trajanju od šest do 15 meseci, petorici je dosuđena uslovna kazna zatvora, dok je jedna osoba upućena na obavezno psihijatrijsko lečenje sa slobode.
U jednom postupku doneta je oslobađajuća presuda, u jednom postupku sa dvoje osumnjičenih tužilaštvo je odustalo od daljeg krivičnog gonjenja, dok je u jednom predmetu sa sedam okrivljenih postupak ustupljen Višem sudu u Subotici.
Prema rečima Veljka Milića, u praksi oštećeni vrlo često znaju ko je učinilac krivičnog dela ili je učinioca krivičog dela vrlo lako otkriti. Međutim, smatra on, primetno je da tužilaštva najčešće pribegavaju vrlo kreativnim obrazloženjima, kako bi odbacila krivične prijave.
„Jedna od osnovnih funkcija krivičnog prava je generalna prevencija. Drugim rečima, osuđujućom presudom protiv izvršioca krivičnog dela, javnosti se šalje poruka da će takva ponašanja biti kažnjena, a potencijalni učinioci krivičnih dela se odvraćaju od njihovog vršenja. Ukoliko se za pojedina krivična dela uopšte ne kažnjava, zakon počinje da liči na mrtvo slovo na papiru, potencijalnim učiniocima krivičnih dela se šalje poruka da će protivpravna ponašanja proći nekažnjeno. Zbog toga svi moramo biti zabrinuti“, zaključuje Milić.
Za politikologa Radivoja Jovovića navedena, po osumnjičene i okrivljene kristalno jasno povoljna statistika, može da upućuje na prisustvo spoljnih i unutrašnjih pritisaka koji su doveli do zaprepašćujuće sterilnog ishoda kada je reč o pravnom sankcionisanju izazivanja nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti.
„Sudovi i tužilaštva u Novom Sadu zaista ne mogu biti u toj meri lišeni stručnosti. Toliki broj nepokrenutih, nerešenih, ili na korist okrivljenih rešenih, slučajeva, upućuju na nedostatak odlučnosti sudstva da se postupi po slovu zakona i društvo odbrani od različitih savremenih oblika fašizma“, smatra Jovović.
Bez krivičnih postupaka za rasnu diskriminaciju, učešće u ratu i terorizam
Prema statistici do koje je došla redakcija VOICE-a, u Višem sudu u Novom Sadu za poslednjih osam godina nije vođen niti jedan krivični postupak za krivična dela rasna i druga diskriminacija, učešće u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi. Takođe nije pokrenut nijedan postupak za krivična dela sa oblicima terorizma.
Prema podacima do kojih je VOICE došao 2015. godine, Republičko javno tužilaštvo je tokom te godine vodilo 14 postupaka za krivična dela rasne i druge diskriminacije. Doneto je devet osuđujućih presuda i pet oslobađajućih, a tužilaštvo je na svaku od njih uložilo žalbu.
Prema rečima nadležnih iz tužilaštva, karakteristično za ove postupke bila je veoma blaga kaznena politika sudova, iako je reč o delima koji se najčešće dešavaju na javnim skupovima.
Za politikologa Radivoja Jovovića pravosuđe je, kao ideja ostvarenja pravne zaštite slobodnog građanina u skladu sa principima vladavine prava u Srbiji, odavno izgubilo tu bitku.
„Međutim, ‘Pravosuđe’ kao stvarni sistem državnih institucija očigledno postupa u skladu sa devizom ‘Ako ne možeš da ih pobediš, priključi im se. Korupcija i zastrašenost, ne i borba za ideale struke i morala, ovde jesu ‘glavna igra’ u gradu”, tvrdi Radivoj Jovović.
Pravnik Veljko Milić smatra da pravosuđe zapravo nikada i nije odlučno krenulo u bitku sa takvim pojavama u društvu.
„Da bi se izgubila neka bitka, potrebno je pre toga ući u bitku. Smatram da pravosuđe nikada i nije odlučno krenulo u borbu sa takvim pojavama u društvu, što je i dovelo do toga da ih bude toliko“, zaključuje Milić.
Darko Šper (VOICE)
